[timeout:300][out:json];
(
node(around:1000,46.04977,14.50658)[boundary=administrative][~"^(addr:housenumber|.*name.*)$"~".",i];
way(around:1000,46.04977,14.50658)[boundary=administrative][~"^(addr:housenumber|.*name.*)$"~".",i];
rel(around:1000,46.04977,14.50658)[boundary=administrative][~"^(addr:housenumber|.*name.*)$"~".",i];
);
out center tags;
Drávska banovína je bila od leta 1929 do 1941 upravna enota na delu ozemlja današnje Slovenije. Kot ena izmed devetih banovin, upravnih enot Kraljevine Jugoslavije, je bila ustanovljena 3. oktobra 1929 po uvedbi šestojanuarske diktature jugoslovanskega kralja Aleksandra. Pri tem niso povsod upoštevali narodnostnih in zgodovinskih meja (Dravska banovina nekaj časa denimo ni vključevala Bele krajine). Imela je sedež v Ljubljani in bila nadalje razdeljena na ljubljansko in mariborsko oblast. Vodil jo je ban, ki ga je imenoval kralj s pomočjo banskega sveta. Ko so leta 1939 ustanovili avtonomno banovino Hrvaško, so se začele pojavljati podobne zahteve po banovini Sloveniji.
The Drava Banovina or Drava Banate (Slovene and Serbo-Croatian: Dravska banovina), was a province (banovina) of the Kingdom of Yugoslavia between 1929 and 1941. This province consisted of most of present-day Slovenia and was named for the Drava River. The capital city of the Drava Banovina was Ljubljana.
Het Dravabanaat (Sloveens: Dravska banovina) was een provincie (banovina) van het Koninkrijk Joegoslavië tussen 1929 en 1941. De provincie omvatte grotendeels het hedendaagse Slovenië. De provincie werd vernoemd naar de rivier de Drava. De hoofdstad was Ljubljana.
La banovine de la Drave ou banat de la Drave (en slovène : Dravska banovina) était une province ou banovine du royaume de Yougoslavie entre 1929 et 1941, qui comprenait la majeure partie du territoire de l'actuelle Slovénie. Son chef lieu était à Ljubljana.
Banowina drawska (serb./chorw. Дравска бановина/Dravska banovina) – jednostka podziału terytorialnego Królestwa Jugosławii w latach 1929–1941. Obejmowała tereny dzisiejszej Słowenii (z wyjątkiem terenów przyłączonych od Włoch po II wojnie światowej). Nazwa utworzona od rzeki Drawa. Według danych spisu powszechnego z 1931 ludność liczyła 96,8% katolików, 2,2% ewangelików, 0,6% prawosławnych. Po upadku Jugosławii w 1941 podzielona między III Rzeszę (część północno-wschodnia – „cywilny zarząd okupowanych terenów Karyntii i Krainy”), Włochy (część południowo-zachodnia – prowincje Lubiana i Fiume) i Węgry (obszar na wschód od rzeki Mura – Prekmurje).
Дравска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.
Dravska banovina je bila banovina (provincija, reglija) Kraljevine Jugoslavije od 1929. do 1941. godine. Banovina se većinom nalazila na području današnje Slovenije i dobila je ime po rijeci Dravi. Administrativno sjedište Banovine je bilo u Ljubljani. Dravska banovina je oformljena po uvođenju diktature i objavljivanja Proklamacije kralja Aleksandra I. Karađorđevića "Mom dragom narodu" kojom je Kraljevina podijeljena na devet banovina.
Dravska banovina je bila banovina (provincija, regija) Kraljevine Jugoslavije od 1929. do 1941. godine. Banovina se većinom nalazila na području današnje Slovenije i dobila je ime po rijeci Dravi. Administrativno sjedište Banovine je bilo u Ljubljani. Dravska banovina je oformljena po uvođenju diktature i objavljivanja Proklamacije kralja Aleksandra I Karađorđevića "Mom dragom narodu" kojom je Kraljevina podijeljena na devet banovina.
no matches found
| administrative territorial entity (Q56061) | boundary=administrative |