Pokol v Kočevskem Rogu (Q2067296)

Pokol na Kočevskem Rogu je bil povojni množični poboj, ki so ga po koncu druge svetovne vojne na Kočevskem Rogu v okviru jugoslovanskih komunističnih zločinov storili jugoslovanski partizani. Vojake so pobili brez sojenja, večinoma slovenske domobrance in slovenske civiliste, pa tudi Hrvate, Srbe, Bosance, Črnogorce ter Italijane in Nemce. Pokol na Kočevskem Rogu, enega največjih jugoslovanskih komunističnih zločinov, so vodili Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Ivan Maček, Mitja Ribičič in Milka Planinc, ukaz za poboj žrtev pa je izdal jugoslovanski vodja Josip Broz Tito. Desetletja po poboju so komunistične oblasti preprečevale dostop na mesta izvršitev pobojev ob številnih jamah v gozdovih Kočevskega roga. O tej temi so prvič javno razpravljali v Sloveniji leta 1989 po padcu komunizma. Leta 1993 so bile izvedene prve komemoracije. Šele v poznih devetdesetih letih prejšnjega stoletja so o tej temi razpravljali bolj odkrito, najprej v Sloveniji. Prva raziskava je bila izvedena šele leta 2005, od takrat, ko so jo izvajali občasno, število žrtev pa še vedno ni znano. Do danes je bilo iz jam izkopanih nekaj manj kot 2.000 smrtnih žrtev.

The Kočevski Rog massacre was a series of massacres near Kočevski Rog in late May 1945 in which thousands of members of the Nazi Germany–allied Slovene Home Guard were executed, without formal charges or trial, by special units of the Yugoslav Partisans; other victims were Croat, Serb and Montenegrin collaborationists as well as much smaller numbers of Italian and German troops.

Pokolj na Kočevskom Rogu označava pokolj kojeg su počinili partizani nakon završetka Drugog svjetskog rata u regiji Kočevskog roga u sklopu jugokomunističkih zločina nakon završetka Drugog svjetskog rata. Bez suđenja masovno su ubijani vojnici i civili, među kojima je bilo najviše slovenskih domobrana kao i Hrvata, Srba, Crnogoraca te Talijana i Nijemaca. Desetljećima poslije pokolja vlasti su priječile dolazak stratištima na mjestu mnogobrojnih jama u šumama Kočevskog roga. O temi se prvi put javno u Sloveniji progovorilo u Mladini 1989. godine. 1993. godine održane su prve komemoracije. Tek koncem 1990-ih otvorenije se o toj temi progovorilo, najprije u Sloveniji. Prva istraživanja su poduzeta tek 2005. godine, otkad se provode sporadičnote se broj žrtava do danas ne zna. Do danas je iz jama ekshumirano nešto manje od 2.000 žrtava.

Масакр на Кочевском Рогу или кочевски масакр је била серија покоља у близини Кочевског Рога, и шумама Словеније, крајем маја 1945. године у коме су јединице југословенских партизана извршиле убиства Словеначких домобрана, припадника Српског добровољачког корпуса, четника, Хрватских домобрана, немачких и италијанских трупа као и одређен број Срба цивила из Србије и Црне Горе. Убиства су вршена без формалних оптужби или суђења.

Masakr na Kočevskom Rogu označava masakr kog je počinila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije nakon završetka Drugog svjetskog rata u junu 1945. godine u regiji Kočevskog Roga, u blizini općine Kočevje na području današnje Slovenije. Procjenjuje se da je u Kočevskom Rogu, ubijeno nekoliko desetaka hiljada zarobljenih i izručenih slovenskih domobrana, hrvatskih domobrana i ustaša, crnogorskih (pripadnici Lovćenskih brigada i Crnogorske dobrovoljačke garde) i srpskih četnika (Jugoslavenska vojska u otadžbini, Četnici Koste Pećanca, Srpski dobrovoljački korpus, Srpska državna straža). Smaknuća su obavljena pod zapovjedništvom majora Jugoslavenske armije Sime Dubajića, a neposredni počinitelji pripadali su izabranoj četi 11. dalmatinske udarne brigade 26. divizije Četvrte jugoslavenske armije.

Різанина на Кочевському Розі (хорв. Pokolj na Kočevskom Rogu) — низка злочинів, скоєних спецпідрозділами югославських партизанів Тіто проти десятків тисяч вояків Словенського домобранства та членів їхніх сімей, хоча серед жертв були і хорвати та представники інших народів колишніх югославських республік. Різанину вчинено у другій половині травня 1945 в районі Кочевського Рогу поблизу містечка Кочев'є у Словенії. У масових стратах без суду і пред'явлення звинувачень загинуло від 10 до 12 тисяч військовиків і цивільних осіб, здебільшого військовополонених, репатрійованих британською військовою владою з Австрії, куди ті втекли. Газета «Слободна Далмація» від 12 вересня 1999 року розмістила заяву секретаря парткому комуністичної югославської таємної поліції ОЗНА (OZNA) Альберта Светіни про те, що на Кочевському Розі комуністи знищили щонайменше 40 000 чоловіків, жінок і дітей. За різними свідченнями, бранців партизани кидали в різні ями і печери та накривали вибухівкою або ж убивали і кидали у два Кочевські яри.